Naizgled, plemenit, viteški istup autora, u odbranu nekoga ko nije u stanju da se brani... Samo, u pitanju je "mehanizam sećanja" koji ne funkcioniše isto kod svih ljudi, zato se i razlikujemo. Autor tvrdi, decidirano, da Tošić nije bio antikomunista, a ja sam prisustvovao razgovoru u kome je on sam tvrdio da jeste. I ja to ne vidim kao nešto loše...

da čoveku pođu suze na oči od ovolikog ''junaštva''...
a da je pravo činio niko ga ne bi ni ''napadao''... ; )

Slazem se sa autorom i njegovom poentom da moramo ceniti protivnike koji casno zastupaju i drugacije ideje. Nije mi se dopao Danojlicev motiv da napada coveka koji ne moze da se brani. Cestitam Zivanovu sto je odgovorio.
Kad sam citao Donojlicev tekst imao sam neopisiv utisak da je tekst napisao samo da bi napao Tosica. Jer cak i ako je jubilej DS bio povod, svi koji malo vise pratimo politicku scenu znamo da Tosic nije nikada bio u onom rukovodstvu DS koje je o necemu odlucivalo. Sto nije napao Micunovica, pa za tog coveka je 100 puta vise pravih argumenata da se kritikuje, a vodio je tu stranku, pa i sada se petlja svuda... Sto nije napao Djindjica? to su ljudi koji su vodili DS... Napadati Tosica da je vodio DS i da je bio pokvaren politicar, prvo je jako netacno, a i nema blage veze sa realnoscu...
Nego ja mislim da dok su bili u emigraciji Danojlic sa Tosicem ima neki nerasciscen racun, pa je to sad resio da naplati.

Ja sam jedan od onih inokosnika, ili idiotës koje pominje i g. Danojlić. Kao takav, izbegavajući svako aktivno mešanje u život dijaspore, a živeći na Zapadu, sam od kraja sedamdesetih godina, pa sve do gašenja “Naše reči“ bio njen pretplatnik. Moram kazati da me je politička metamorfoza g. Tošića po povratku u zemlju začudila i ožalostila do te mere da sam se počeo pitati da li je zaista bio politički iskren za vreme svoje emigracije, da li nije imao nešto što se zove “double agenda” (spontano ili izazvano nekom prinudom?). Ne mogu se oteti pomisli da je njegovo držanje u izbeglištvu bilo samo maska, a da je sebe našao tek po povratku u zemlju, zbacio masku i pokazao se u svom pravom “Drugosrbijanskom“ liku.

Kada govorim o komentarima, najbolji su mi ovi koji kritikuju "drugosrbijance". Kao oni su licemerni, bez argumenata, netolerantni, nedemokratski itd, a opet čoveku zameraju što je govorio u Peščaniku, ili imao drugačije mišljenje od njih. Pa u tome je sadržana cela razlika ili bi trebalo da bude sadržana cela razlika - da ima mesta i za druge argumente i za drugu stranu. Meni iskreno ponekad više prija da pročitam Ljubu Živkova s kojim se ne slažem, nego nekog dosadnog sa ovog sajta sa kojim se u principu slažem.
Pogledajte malo šire od vizure kojom gledaju drugosrbijanci. Nemojte njihovu vizuru okretati naopako pa opet na isti način kroz nju gledati.
E sad, a pro po teksta... Vidi se jasno da je Živanov ličan,čovek to pošteno i kaže u tekstu.
Ja nisam poznavao Tošića lično i neću tu ništa da govorim. Koliko znam o svemu tome, ne bi mu mnogo zamerio ni u političkom smislu. Ali, i Danojlić je bio ličan i za razliku od Živanova mislim da je prevazišao granicu u tome. Ton i stil sebi nije smeo da dopusti. Ili je ipak to on... Moje godine pamte Danojlića koji je bio veći "drugosrbijanac" od mnogih današnjih... Nemojte to da vam promakne!!!

@Višeslav
Jeste Danojlić ostvaren srpski pisac. Ali je pre nego što je postao SRPSKI, bio mnogo "kosmopolitskiji" od Liht i društva koje pominjete. Sećamo se još uvek njegovih antisrpskih napisa u beogradskoj štampi za Titovog vakta gde se obrušavao ne sve što i ima prizvuk srpski. Onda je po Francuskoj bio veliki građanin sveta, bio kivan na srpske nacionaliste, a onda se opet nešto desilo pa je postao takoreći velikosrbin. Sve ovo veѕano je ѕa njegove političke aranžmane. Njegov književni opus me ne ѕanima, ovom prilikom. A o UDBI i partiji pričajte drugima, onima koji o njima ne znaju mnogo. Nema nas mnogo koji smo poѕiv te partije, ondašnje, odbili, dok je Danojlić molio da ga u nju prime.
Ali, osim insinuacija vi i ne baratate ničim drugim.

Da ovo je Srbija, koju nije voleo Desimir Tosic, a koju ne volim ni ja.
Nadam se da ce se ostvariti Desimirov san, i da ce Srbija postati slobodna zemlja, ne opterecena razlicitim misljenjima, vec ce iz razlicitosti uzimati najbolje.
Desimir je voleo vise Srbiju, nego svi ovi ljudi koji ga komentarisu kao srbomrsca. Desimir je viseo ucinio za ovu Srbiju nego sto ce iko od ovih
Bozanstveno je da ljudi koji ga nisu ni poznavali pricaju o njemu na ovako lican nacin. Sasvim je u redu kritikovati njegovu politicku misao, ali pricati o tome ko ga je finansirao,a pritom ga ne poznavati licno ni njega ni njegovu porodicu, to je JADNO i naravno sve to raditi kada on ne moze odgovoriti.
Zelim da se zahvalim upokojenom Desimiru sto sam imala cast i privilegiju da ga poznajem i da debatujem sa njim i da ucim od njega sta je prava SLOBODA jednog naroda.
Hvala

Za Milutina.
Kažete da ovde neko optužuje tzv. Drugu Srbiju za "netolerantnost, nedemokratičnost", za "drugačije mišljenje" i slično.
Iskreno, nisam u gornjim komentarima to nigde pročitao, pa nije baš potpuno jasno zašto ste to u okviru ove teme potencirali. Rečeno je samo da je pokojni Desimir Tošić očigledno duhovno pripadao tom krugu, i od pojedinih komentatora je izraženo gnušanje prema delovanju i "idejama" Druge Srbije.
Međutim, kad već spomenuste, sve je to istina. Za razliku od ovog sajta, na "Peščaniku" nema disonantnih tonova, vlada potpuna nirvana i jednoumlje, u gostima kod "dve Cece" vrti se isključivo ista grupica zaslepljenih, zadrtih i iznad svega prilično neuobičajeno agresivnih ljudi. Ta grupica se zalaže za nekakvu "lustraciju", zabranu pojedinih političkih partija, knjiga, ideja, a pojedini bi i da javno vešaju. Da, čak i da vešaju. Komentara nema. Demokratija, šta li. Cveta hiljadu cvetova.
S obzirom da, sa radošću čitate "Ljubu Živkova" (čiji tekstovi su meni zaista odurni, najiskrenije) verovatno posećujete taj "drugosrbijanski" sajt. Budite iskreni pa priznajte sami sebi ko je tu "demokratičan i tolerantan", i ko prihvata "drugačiji način razmišljanja".
Dakle, ne može se prihvatiti kao "različitost" to što ste "opozicija" sopstvenoj zemlji i narodu, i njihovim minimalnim nacionalnim interesima. To se zapravo u pristojnim zemljama zove malo drugačije.
Osim ako ne smatrate da su u "nacionalnom interesu" priznavanje "Kosove", ukidanje Republike Srpske, i pravljenje države od tzv. "vojvodine", uzdizanje na nivo zakona "Srebrenice" a sa druge strane proglašavanja Jasenovca "srpskim mitom".
Pandan ovome bi bilo da u SAD postoji partija u Kongresu i radio emisija koja bi podržavala "politiku" Osame Bin Ladena, da u BiH postoje muslimanski intelektualci koji bi se zalagali za nezavisnost Srpske, a u Hrvatskoj intelektualci koji bi "gorke suze lili" za Jasenovcem i tražili kolektivnu odgovornost Hrvatske.
Znate i sami da je to nemoguće. To ima samo kod nas.

Nešto ovde ipak nije u redu?!

Živeći decenijama u Francuskoj Danojlić kao da je poprimio poslovičnu "nevinost francuske sobarice". Nekoliko komentatora već je spomenulo neka njegova bivša moralna i ideološka stajališta. Da i ja dodam jedan primer. Danojlić, tada mlađani, svojevremeno se javno i svom žestinom obrušio na Tozovčevu pesmu "Ja sam ja, Jeremija", kao na primer povampirenog srpskog nacionalizma. Kasnije je, već je rečeno, menjao svoja "duboka ubeđenja". Sve u svemu kudikamo više razloga za kajanje. Ali ne, pisac je uzeo da se "opere od D. Tošića", a svoje novopronađeno rodoljublje iskazuje kroz epigrame koje objavljuje u "Književnom listu" i u kojima se ruga NATO-u, EU, dvoličnosti Zapada i svojoj drugoj domovini Francuskoj koja to više nije ona "njegova" Francuska itd... itd... Hrabro, odvažno, nema šta! Danojlić je takođe (sve taj stiže!) i predsednik Zadužbine Živka Topalovića koja svake dve ili tri godine dodeljuje nagradu za izuzetna humanistička i demokratska pregnuća. Među dosadašnjim laureatima su, između ostalih, i nobelovci Pinter i Solženjicin. Poslednji slavodobitnik ovog priznanja je Vojislav Koštunica za svoju knjigu "Odbrana Kosova". U svojoj pozdravnoj besedi Danojlić je ovu knjigu (zbirku prigodnih govora) nazvao ni manje ni više nego "ratnim dnevnikom"! Jaki borci i Danojlić i Koštunica. A kad smo već kod rata i borbe za Kosovo, kud se taj žiri na čelu sa Danojlićem ne seti, na primer, da svoju nagradu dodeli generalu Lazareviću koji je herojski i pošteno branio Kosovo?! Izgleda da je piscu Danojliću bliži pisac Koštunica, dok je srpski junak general Lazarević haški robijaš pa bi to onda moglo da se tumači... Danojlić je, kao i uvek, odigrao na "opasniju literarnu kartu".

Meni je u tekstu gospodina Danojlića najviše zasmetalo što se uopšte bavi gospodinom Tošićem, koji je jamačno bio i politički autsajder i mediokritet, i kog su srpski demokratski mladi lavovi, predvođeni Đinđićem, držali kao svoju ikebanu. Tema dostojnija vremena pisca svakako je sudbina Slobodana Miloševića, i naš usud da čusmo a ne poslušasmo njegovo poslednje javno obraćanjanje narodu, a snađe nas sve iz tog proroštva. Prava grčka tragedija! Ili, recimo, sudbina velikog Šešelja u Hagu. Velikog već po boravku tamo, i odozgo po načinu na koji demaskira svetsko licemerje. Poštenja radi, moram reći da i sebi zameram – što ni za jednog od njih dvojice nisam nikad glasao.

S kojim pravom M. Danojlić drži bilo kome predike kako se ponašao u Srbiji od 1990/1991. pa nadanje do naših dana kad je on lagodno svo to vreme živeo u tuđini i kao turista samo povremeno dolazio u otadžbinu. Što on nije zarad slobode, za koju kaže da toliko voli, došao ovde među Srbe i građane Srbije da se bori protiv Miloševića i komunističke diktature,kao što je to činio Desimir Tošić?
U tome je velika moralna razlika između dva pomenuta gospodina.
Lako je i krajnje neodgovorno Danojliću sa daljine od 2.000 kilometara lamentirati nad sudbinom Srba i Srbije i onda i sada.
A da li je i koliko i u čemu grešio D. Tošić u svom političkom angažmanu je svakako tema za ozbiljnu raspravu. Ali, Danojlić, koji je ipak među poslednjima koji bi na to imao pravo, ima i sada dobru priliku da dođe, zbog ljubavi prema slobodi i svom narodu, da se bori protiv ovako neodgovorne, korumpirane, nesposobne i neodgovorne vlasti. Ako ni zbog čega drugog a ono zbog, kako reče,"u to zdanje ugradio jedan kamenčić".
Ako oseća ikakvu odgovornost eto pisca Danojlića opet u politici! Blago nama!

Odlično Aleksandre,
Napisali ste, drugim rečima, da su Dobrica Đosić i njegovi istomišljenici u pogledu rešavanja pitanja Kosmeta, izdajnici. Jer i oni zagovaraju neku vrstu odricanja od suvereniteta i teritorijalnog integriteta, u krajnjoj instanci. To bi ta ideja razgračenja ili podele u neku ruku bila.
Sada bi, Aleksandre, ipak trebalo da se malo zapitate da li ste baš u pravu kad tako brzopleto "sečete".
Nema sumnje da ste obrazovani i da imate više nego dovoljno kapaciteta da razumete problematiku, ali ona, nažalost nije crno-bela. I pod stavkom "drugačijeg mišljenja", u politici podrazimeva se mnogo toga, pa čak i stanje ili status trenutne raspodele moći. Istirijskog nasleđa, ne samo od 1945. godinem nego i mnogo ranije. Reklo bi se, zaista nisam zlonameran, da je vaš način rešavanja problema u dobroj meri srednjovekovan. To podrazumeva i da u njemu ima i časti i poštenja, ali je tek i kao takav osuđen na propast. Pa kad tako pogledamo stvari, šta ovaj narod i ova država imaju od toga da sve stave na izgubljenu kartu i izgube sve što imaju? Onda i oni, drugosrbijanci, mogu da pitaju ko bi u toj situaciji bio veći izdajnik?

Mudri Milutine.
Protiv sam stava Dobrice Ćosića u vezi sa Kosovom i Metohijom. Mislim da je ostareli partizan i inače u više navrata pokazivao izvestan stepen malodušnosti, nedostatka hrabrosti i vere. Takva mu je duša ranjiva.
Ima jedna mala razlika.
Dobrica Ćosić ne mrzi svoju zemlju i narod. I kada u naletu malodušnosti izgubi veru u mogući pozitivan ishod, nije protiv svoje zemlje, i ne misli da su Srbi krivi za sve, kakvo mišljenje imaju i šire oni oko kojih smo ušli u polemiku, koji otvoreno podržavaju nacionalne politike svih drugih naroda osim svog.
Dakako, zbog ovoga što sam izneo, Ćosić se nikako ne može trpati u isti koš kao uvažene kolege Vašeg omiljenog a meni nimalo zanimljivog "Ljube Živkova" sa izvesnog sajta, ime mu se ne spomenulo. Ćosićevi motivi, su sasvim drugačiji od "drugosrbijanskih".
Jer oni nisu za priznanje "Kosove" zbog "srpskog interesa", već upravo obrnuto, jer mrze bilo kakav srpski interes i bore se protiv njega nazivajući ga velikosrpskim šovinizmom.Oni nisu za ukidanje Republike Srpske zbog "srpskog interesa" (valjda se slažete da to ne može biti srpski interes), već zato što su se otvoreno stavili na stranu muslimanske nacionalne politike koja teži unitarnoj "BiH", i ne plaču za "Srebrenicom" zbog morala, pijeteta, i "srpskog interesa", već zato što sa zluradim uživanjem žele da njihova zemlja bude opterećena "genocidnim žigom", što bi po njima bio poklopac na kovčegu "velikosrpstva". Sa druge strane Jasenovac je za njih "srpski mit" i laž koja indukuje "velikosrpstvo". Koštunica je fašista a Mesić i Tači demokratski heroji. Fuj.
O kakvoj "razmeni mišljenja" sa takvima sanjate, i gde vidite prostor za "razmenu" zaista mi nije jasno. Intelektualni prezir, gnušanje i gađenje je jedino što se može osetiti.
Uvaženi, ja sam vaspitavan da se časno borim, i da ništa nije izgubljeno dok ne priznamo da je izgubljeno. Tako vaspitavam i svog sina. Možete to zvati srednjevekovnim, ne vređam se.
Duboko smo van teme. Neću se više javljati.
Sa poštovanjem.

Za premudrog Milutina.
S obzirom da me prilično prizemno i uvredljivo čikate i izazivate što dosta govori ponajviše o Vama samom, evo da Vam odgovorim, tek da ne mislite da "vrdam i bežim". Pogotovo da slučajno ne pomislite da ste u pravu, i da su me Vaši "argumenti" "porazili". Ne uvaženi, ja nisam od onih koji beže.
Ako želite da verujete da Dobrica Ćosić i Druga Srbija govore sa istih pozicija i istih motiva kada govore o Kosovu i Metohiji, i da je to isto, tu Vam ja, uvaženi, ipak ne mogu pomoći. U svađi ste sa elementarnom logikom, a mislim i da niste potpuno pošteni.
Osim Dobrice Ćosića, od ljudi koji ne pripadaju krugu Druge Srbije, nešto slično je javno izgovorio, koliko me sećanje ne vara, još samo bivši predsednik SANU Despić. Ne znam o kakvim to brojnim intelektualcima govorite. Ne znate ni Vi verovatno, mada Vam je lepo zazvučalo. Izgleda jače.
I Ćosić i Despić po mišljenju ljudi moga kova nesumnjivo nisu u pravu, podlegli su malodušnosti, iz njih je progovorila slabost. Ali im namere nisu bile antisrpske.
Da skratim priču, Ćosićeve misli o Kosovu u trenutcima očajanja za vreme agresije 1999. godine NIKAKO NE MOGU BITI ISTO kao na primer ritualni odlazak Nataše Kandić u Prištinu u tzv. "skupštinu Kosove" na tzv. "proslavu nezavisnosti Kosove". Ćosićeva pisanija bi zaista samo neko izrazito zlonameran i nefer mogao pregrubo da nazove "izdajom". Ovo drugo Vama ostavljam za komentar. Ili bi možda "Ljuba Živkov" to mogao da iskomentariše u svom stilu. Znate Vi da neće Ljuba nikada na Natašu.
No sve to sam Vam već ranije objasnio tako da me savršeno briga da li hoćete ili nećete da razumete.
Siguran sam da bi Ćosić i dušu i srce dao da Srbija bude što veća i moćnija da od njega zavisi. Siguran sam da Ćosićeva ruka nikada ne bi potpisala "priznanje Kosove". Ovi drugi bi potpisali sa obe ruke i sve čine da se Srbija svede na "beogradski pašaluk", da bude što slabija i pod stranom upravom. Sami procenite razliku ako ste pošteni. I šta treba nazvati kojim imenom.

Za premudrog Milutina.
Pametnom čoveku dovoljno.
Dakle objasnio sam Vam.
Ako sa svojih ekskluzivnih misaonih visina ne vidite i ne razumete, a šta ću Vam ja.
Da rezimiram, i još jednom podvučem, Ćosićeva promišljanja i razmišljanja, njegovo delovanje, motivi i namere se ne mogu nazvati izdajom. Slabošću da, ali ne izdajom.
A o onim drugim (daleko im lepa kuća), o kojima sam Vam potanko otpisivao razmišljajte. Možda i shvatite jednog dana.
To su zaista dva dijametralno drugačija primera i situacije.
Jasno, da jasnije ne može biti.
Ništa nisam širio, sve sam Vam potanko u detalje objasnio. Sa primerima.
Pet puta ste pitali, pet puta sam Vam dao odgovor.
Ako me ne budete dalje čikali i vređali, što smatram da jeste optužba za "vrdanje i bekstvo", zaista neću više dosađivati moderatoru i ostalim komentatorima ovom iznad svega besmislenom polemikom. Jer možete polemisati samo sa onim koji želi da čuje drugog.
Puno čitam, puno pamtim, četrdesetjedna mi je.
Zaista ne znam o kojim "mnogobrojnim intelektualcima" govorite. I dalje mislim da ste po tom "argumentu" vrlo tanki. Mada, nema veze.
S obzirom da ste mi preporučili "čitanje", ja Vama preporučujem malo manje gordosti, i više dobre volje.

Aleksandru.
Dakle, Aleksandre moraću i šesti put da vam ukažem na nešto, što bi i detetu bilo jasno. Nije u ovom našem "sporu" bitan Ćosić. Naravno, da se za čoveka ne može reći da je izdajnik. Ovde je sporna vaša "kano klisurina" čvrsta konstatacija da je SVAKO odricanje od teritorijalnog integriteta ravno izdaji. Ja vam samo kažem da sami sebi skačete u usta, docnijim tvrđenjem da ako se teritorijalnog integriteta odriče Ćosić, onda nije izdaja, onda je to nešto drugo, pa onda počne muljanje o motivima, pa ko pile u kučine itd. Želim vam dug život, bar još 40 godina, shvatićete, ali pod uslovom da čitate i stvari koje niste sami pisali, ili dečije domaće zadatke, odnosno štiva sa kojim se slažete. Malo šire gledajte, neće tu stradati patriotizam - videćete, i nećete biti manje Srbin, ili Srbin iz primorske Crne Gore.
A kad je reč o intelektualcima ili političarima koji, u načelu, i u suštini, zagovaraju razgraničenje i podelu evo nekoliko imena. Đosić i Despić, Tomas Flajner, Voren Cimerman, Slobodan Samardžić, Dragoljub Mićunović, Vesna Pešić, Dejvid Oven, Tomas Fridman, Svetozar Stojanović, Branislav Krstić, Timoti Voters, Vilijem Mongomeri, Volfgang Išinger, Lorens Iglberger, Dodik-Republika Srpska, Dimitrij Medvedev, DŽon Bolton, Piter Rodman, Desimir Tošić i mnogi mnogi drugi...A ako vam neka imena nisu dovoljno poznata ili reprezentativna, šta ću vam ja.

Za Aleksandra.
Naravno da sam u pravu. A vi ste najveći od svih majstora za duple aršine. Vama su činjenice, činjenice samo dok podupiru vašu tezu. Kada to ne čine, nisu činjenice. Ja sam, čak, i pomislio da ste bar dovoljno stvari pročitali da bi se sa vama moglo raѕgovarati, ali pogrešio sam. Vi volite samo da čujete odjek svojih reči u gluvoj sobi. Tipično DSS-ovski.